Žena je najslabija kada voli, a najjača kada je voljena. Ovim je sve rečeno i ne treba da razrađujemo temu samo da bi pokazale koliko smo pametne. Daleko smo od pameti kada smo dozvolile sebi da prođemo kroz ovu školu života, kao verovatno većina Vas koje ovo čitate. Neka se od nas opekla manje, neka više, ali naša sledeća Velika Srpkinja nema konkurenciju. Njena rana i danas peče sve nas, a to sve govori.
 |
| Mileva Marić i Albert Anštajn |
Mileva Marić Anštajn je rođena 19. Decembra 1875 godine u Titelu, koji je tada bio u granicama Austro-Ugarske kao najstarija od troje dece u bogatoj porodici oficira njihove vojske. Rođena je sa iščašenim kukom što je ostavilo za posledicu da joj leva noga bude kraća, a takve devojke u ono vreme nisu baš bile poželjne za udaju. Bistra, inteligentna i vrlo otresita devojka se zato bacila na nauku i vrlo brzo stekla reputaciju poželjnog saradnika visokorangiranih i Nobelovom nagradom nagrađivanih profesora Univerziteta u Hajdelbergu. Interesantno je da sa njima proučavala usko vezane teme koje su mogle da je dovedu do teorije relativiteta dok je za to vreme Anštajn činovničio u nekom birou za patente u Bernu.
 |
| Mileva, Hans i Albert Anštajn |
Verovatno ni sama Mileva nije znala odgovor na pitanje šta je našla u momku koji je bio najlošiji student u grupi, bez bilo kakvog ugleda među tadašnjim profesorima, bez ambicija i mogućnosti napredovanja. Ali je zato Albert tačno znao kako i šta radi. Očigledno mnogo veštiji kao zavodnik nego kao fizičar iskoristio je Milevinu ljubav da se okiti "njenim perjem". Razlog? Prvi i osnovni zato što ga je bezgranično volela i verovala mu. A drugi je položaj i uvažavanje žena kao naučnica u to vreme. Bilo joj je dovoljno da na originalnim dokumentima pored njegovog stoji i njeno prezime. Dokaz ? Pa sad,...ako Vas ovo do sada nije uverilo onda će njihova pisma sigurno.
 |
| Mileva Marić Anštajn sa starijim sinom Hansom |
Pisma su čim su izašla na svetlost dana zahvaljujući Albertovom i Milevinom starijem sinu Hansu, odmah konfiskovana i cenzurisana da ne bi narušila mit o "genijalnom" Albertu Anštajnu koji je ništa drugo do marketinško-politički proizvod. Njegova reputacija se brani na sve moguće načine najviše zbog očuvanja istoimene fondacije. Ipak mali deo je objavljen 1987, a ostatak odnet u Jerusalim. Tek 2006. je otvoren za javno istraživanje, ali samo delimično jer su matematički proračuni i naučne instrukcije koja je Mileva slala Albertu, precrtna crnim mastilom. Anštajnova pisma su počinjala ljubavnim cvrkutanjem, a završavala se postavljanjem zadatka čije rešenje traži od svoje žene. Proračune mu je pisala noću, kada uspava decu i završi sve obaveze. Veliki ruski fizičar Avram Fedorovič Jofe je svedočio da je u rukama imao originale tri najvažnija "Ajnštajnova" članka koji su bili potpisani sa Ajnštajn - Mariti ( švajcarska verzija prezimena Marić pod kojim je Mileva upisana u gradski registar Kantona Cirih).
 |
| Mileva Marić Anštajn sa sinovima Eduardom i Hansom |
Ajnštajn je napustio Milevu čim je 1914. dobio mesto profesora u Berlinu i članstvo u pruskoj akademiji nauka. Tada se ženi sa Elzom, bivšom ljubavnicom i izigrava sve dogovore, pa čak i sudsku odluku da Milevi preda novac od Nobelove nagrade iako je znao da im je mlađi sin teško bolestan. Ona sebe i decu izdržava davanjem časova matematike i klavira. So na ranu je njegov odgovor na pismo kada mu je 1925. izritirana tražila da joj vrati originale znamenitih naučnih članaka i preti da će otkriti ko je njihov pravi autor.
"Stvarno si me dobro nasmejala kada si počela da pretiš tvojim sećanjima. Zar ti zaista nikad, makar na trenutak, ne sine da niko ne bi ni pet para davao za tvoja lupetanja da čovek sa kojim imaš posla nije ostvario nešto važno? Kada je neko NIKO i NIŠTA, onda tu nema ništa više da se kaže, ali onda taj neko treba da bude skroman i da ZAVEŽE. Savetujem ti da postupiš tako."
 |
| Kuća Mileve Marić Anštajn u Cirihu |
I zavezala je, na žalost. Razlog su bila pre svega njena deca i kriza u koju je upala njena porodica posle smrti njenog oca, teške bolesti sestre i njenog mlađeg sina. Dobila je konačno novac od Nobelove nagrade, kupila tri stana, kasnije dva prodala, i dalje držala privatne časove, mučila se da prehrani porodicu, plati nagomilane dugove nastale lečenjem sina i vodila žustre prepiske sa Albertom. Na kraju je 4. Avgusta 1948.umrla u Ciriškoj bolnici i sahranjena na groblju Nordhajm u istom gradu. Neobeležen grob je zahvaljujući Petru Stojanoviću pronađen 2003.godine. i konačno dostojno obeležen i osvećen 2009. Mileva je sa Albertom imala troje dece: njihovu vanbračnu ćerku Liserp ( čiji je nestanak prava enigma), starijeg sina Hansa i mlađeg Eduarda. Da li je njihova ćerka umrla ili data na usvajanje pre braka niko pouzdano ne zna. Zna se samo da su tada strogi Austrijski zakoni naterali ovo dvoje ljudi da je nekako sklone. Hans je kasnije sa porodicom emigrirao u Ameriku, dok je Eduard ceo život vodio rat sa napadima šizofrenije i bio jako vezan za majku.
 |
| Spomen ploča posle 61 godinu |
Šta još reći za kraj osim - Kada su utihnule sve emocije i kada je svaki kontakt sa Milevom prekinut, Albert Anštajn je živeo od stare slave. Nije napisao ni jedan jedini naučni rad, formulu, teoriju ili bilo šta drugo vezano za titulu kojom se slovio. Da li je moguće da takav um presahne sa nestankom jedne žene iz njegovog života ili je to slučajnost ?!
