CVETNA INSPIRACIJA...

...je ovaj put "dolutala" sa Alexandrinog bloga i to nekako u pravo vreme. Stiglo proleće, rascvetalo se cveće i razlistalo neko drveće, sunce se više ne smeje kroz zube, ljudi nabacili osmehe, suše se zimske jakne po terasama i jedina loša stvar je što nam danas ukradoše jedan sat za spavanje, ali....preživećemo !!! E sad, negde u ovo vreme se završava moja zaljubljenost u kuhinju i neodoljiva želja da provodim slobodno i regularno vreme kraj šporeta. Kako da Vam objasnim novonastalu situaciju ? Recimo...ovako... ja mnogo volim da brčkam po kuhinji kada je hladno, duva vetar, pada kiša ili sneg, smrkava se oko četiri popodne, nosim na sebi više garderobe nego što je imam u garderoberu,....ali kada svemu tome dođe kraj, onda mi i dosadno-depresivni deo zida te iste kuhinje stvara nervozu u želudcu. Što je najcrnje,  nekako mi pogled redovno završava na njemu. E pa, neće više !

Nisam šarala po zidovima kada sam trebala, pa sam odlučila da to nadoknadim  pod stare dane. Uostalom, nikad nije kasno za ostvarivanje želja i ambicija. Pri tom, čini mi se, da je uživanje mnogo veće, iako se nisam baš mnogo odmakla od stila i tehnike jednog sedmogodišnjeg deteta. Mada,....to se sad zove "retro", pa ćemo zaključiti da sam u "fazonu".

A kad sam u tom, nazovi "fazonu", onda da se "bacimo" i na neke obavezne detalje. Tako je jedna stara, izanđala gajbica, nađena kraj kontejnera na pijaci, našla pravo mesto za sebe ispod trešnjinog drveta. Dok u nju ne upadnu crvene, zrele i slatke trešnjice, neka "glumi" poličicu za neke moje preživele ranije objavljene i neobjavljene radove.

Ujedno, ovo je rešenje za "prvu ruku", jer mi se sve čini da nije konačno. Već mi padaju na pamet neke nove zamisli i ideje, pa mi se sve čini da ćemo se mi još "ćerati" na ovu temu i ovom smeru. Ide to tako, jedno za drugim....kada se otopi sneg pa krene bujica, a i medvedi se probude iz zimskog sna...i uvek nekako s proleća .

NEDELJNO BRČKANJE PO KUHINJI

Kako se te teglice i ćasice tako brzo isprljaju i još brže isprazne da mi je znati ?! Jedina veća enigma od ove je gde mi se gube kafene kašičice. Jede li ih neko ili beže glavom bez obzira iz očigledno opravdanih razloga? Sve u svemu, kao da sam juče ovde pravila remont, a danas...Hirošima, Nagasaki i Černobilj u jednom !!! 

A i dosadne su mi nešto. Nisu se izlizale od pipanja, ali od gledanja jesu. Razmišljala sam o nekim samolepljivim trakama, ali...meni to nešto skupa igrarija. Mislim.... kada ovako pogledaš i nisu, ali kad se na to nadovežu ostali troškovi....pa i nije da nisu. Setim se nekog čipkanog vitraža i odlučim da od njega napravim trakice.

Da lepim na same tegle ima rezona ako su unutra neki tamni začini, ali za ove bledunjave baš i nije neko rešenje. Bar vizuelno. Džaba utrošen materijal, trud i vreme kada se ništa ne vidi. Zato odlučim da ih šibnem na crvene poklopce. Dobra stvar kod ovog vitraža je što odlično trpi ribanje i hemikalije. Više puta isprobano ;)

I tako...malo seckanja, više ribanja i mrvicu lepljenja osvežih ja svoje teglice. K'o da sam nove kupila. Posle kažu kako nije istina da nama ženama treba tako malo....bolje bi im bilo da pre te tvrdnje probaju da učine to malo, a ne da se pozivaju na tuđe "iskustvo" i "proverene" priče. Nego...obično te fasciniraju sa dve-tri "grose" stvari, pa posle žive od stare slave. Malo ljudi, samo malo, ali ne svake prestupne !!!

Baš mi nešto leglo to seckanje trakica i lepljenje, pa odlučih da pređem i na viseći deo. Malo samolepljivog crvenog tapeta je bilo sasvim dovoljno da mu dam "final touch". Onako...malo...na radost, a i da dam malo boje ovom kišnom danu ;)

Ups ! Zamalo da zaboravim na "mlečni lebac". Još će da mi izgori ono zbog čega sam ovaj vikend čekala k'o "ozeblo" sunce. Je li znate za to ? Ima već jedno par dana, a možda i cela nedelja kako mi se nešto prijeo hleb koji me asocira na detinjstvo, domaći džem od šljiva sa čokoladom i neizbežnom belom kafom. Kad kod Suze osvanu recept "Mlečni hleb". Mislite da sam odlepila?! Ma jok, čini Vam se. Nisam dočekala ni da se pošteno ohladi već sam napunila puna usta i samo mrmljala " Suzo, ruke ti se pozlatile". Usput, draga srećna ti blogogodišnjica ♥

Pa, pošto smo dobro šalabrcnuli i napili se vode, jer Divke nije bilo, a svaka druga bela kafa je samo loša kopija iste, zatvorili vrata visećeg kuhinjskod dela, bacili smo se na....kutije !!! Plava faza i "vintage" su još uvek aktuelni, pa da ne kvarimo. Trebaće tih kutija još, a meni jedna kiša neće pokvariti najomiljeniji dan u nedelji. Nađem ja sebi zanimaciju vazda ;)

REMONT U SKA FAZONU

Život ide dalje ! Soba je posle više od mesec i po dana konačno dobila svog novog vlasnika. Ali je prvo usledio....remont...i to u SKA fazonu !!! To je moralo da se uradi isključivo ovog vikenda, pa makar sekire padale. Da ne bude zabune, niko me na to nije prisiljavao, nego...obaveze koje slede u narednom periodu i uskoro najavljeno hladno vreme sa snegom, nisu nam dali da se mnogo čeka. Dala sam mu dovoljno vremena da razmisli šta će i kako će, a pošto se to oteglo do 5 minuta do 12, morala sam da "poguram stvari", pa sam mu sasvim razumljivo, stavila na "zid" sledeću sličicu :

Upalilo je ! Malo se igralo u "bojanici" pa sam u roku od desetak minuta  dobila adekvatan odgovor u vidu....sledeće sličice sa nekim malo pobližim objašnjenjima :

Znači SKA !!! Dobro....može ! Ako niste baš upućeni šta znače ta tri slova, 'ajde da Vam štreberka, malo pojasni, mada u suštini nije ništa spektakularno. U pitanju je vrsta muzike koju moj sin sluša, a bila bi neka brža varijanta rege ritma i muzike. Potekla je sa Jamajke, kao i rege uostalom, postala je popularna na Zapadu, a na naše prostore je provirila 80-tih sa hitovima "Skakavac je zaš'o u rukavac" (Laboratorija zvuka), "Svi marš na ples" (Bjelo Dugme), "Fa fa la si mi.." (Azra), "Maljčiki" (Idoli)...

Subota je bila radna u celosti, pa se malo radilo na poslu, a onda mnogo više kući, ali....se mora priznati da je drugi deo dana bio mnogo zabavniji. Imali smo i pomoćnika koji je u svakom pogledu prava osoba kada radite nešto ovako. Unese dosta pozitivne energije, specijalista je za smirivanje tenzija i odlično zna šta treba da uradi bez mnogo objašnjavanja. Završili smo negde oko ponoći, a ja sam nastavila odmah  ujutru. Gde da spavam u ovakvom momentu, kada jedva dočekam neko od ovih ludila. Još kada su u pitanju jake i žive boje...ma...kakvo crno spavanje ! Međutim, ni mlađani gospodin nije dugo spavao, pa je nastavio sa doradama.

Još se malo farbalo, pralo, ribala, slagalo, preslagalo,....i na kraju opet pade mrak. To je jedan od razloga zašto su nam slike pomalo mutne, ali....dobro ! Nije još kraj i ima tu još svašta nešto da se radi, pa ćemo do kraja popraviti i izgled  fotki.

Za sada je soba osposobljena da u njoj može da se sasvim normalno funkcioniše. Sve ostalo će doći polako na svoje mesto, pa može i taj sneg da pada...sada je sve mnogo lakše ☺

BOMBONICA ( III deo)

Glavno da sam ja već smislila izgled vizit karte, a ostalo....!?
Biće ! :)))
Kako stoje stvari sa administracijom tj.birokratijom - ja ne bih ovaj put. Kad su već uspeli mene da smore i iznerviraju ne moram i Vas da davim. U principu sve što ne zavisi od nas nije za nerviranje. Tu ti ostaje samo da sediš i čekaš. A dok čekam mogla bih da polepim ona čudesa od stiropora po zidu:

Kao što se da primetiti malo sam i "šarala" po zidovima. To mi je danas oduzelo najviše vremena, ali se isplatilo. Ispod se naziru montirane police koje još nisu doterane onako kako sam zamislila, pa ćemo o njima neki drugi put. U međuvremenu sam instalirala klizeća vrata i malo ih šarala, pa je ispalo ovako:

Trenutno se suše, tako da još nisu postavljena na mesto, ali nisam izdržala da ih ne uslikam i prezentujem. Najviše zbog mojih blogodrugarica koje su svojski učestvovale u ovome. Posle više od 11 sati veranja po merdevinama, klečanja, čučanja, udisanja farbe i laka nisam raspoložena za mnogo pisanja, pogotovo što vidim duplo :))))
. Do sledećeg izveštaja ljubi Vas i voli Vaša mrtva umorna Barbara B.

BOMBONICA ( II deo)

Ovako stvari stoje : u poslednjih 48 sati sam, sve ukupno, držala oči zatvorene nekih 6 sati i još uvek mi se ne spava, popila sam cisternu kafe i šoljica mi je još uvek na dohvat ruke, jela sam....ne sećam se da sam jela, a i nešto nisam gladna, napunila sam oči, nos, kosu stiroporom i još ga pljuckam, otvorila sam treću paklu cigareta, zamazala sam sve što se dalo zamazati, izgubila  pojam o vremenu i prostoru, ali....SAM ZAVRŠILA DOMAĆI ZADATAK !!! Molim jedan veliki aplauz za adrenalin džankija :))))

A počelo je u subotu, odmah posle vrlo napornog radnog dana. S vrata sam zaposlila mlađeg sina da mi secka stiropor, a ja se u letu presvukla u "radno odelo" i AKCIJA !!! Radila sam do kasno u noć, nešto kao odspavala i opet Jovo nanovo ranom zorom. Oko dva popodne mi se pridružila moja Jovanica, moja duša, moja desna ruka, moj glavni savetnik i vrlo iskreni kritičar......i sve tako negde do......nemam pojma dokle. Znam samo da je pao mrak uveliko i da sam poslednjim atomima snage raskrčila krš za sobom. A bilo ga je...ma, ima ga još, ali može nešto i sutra pre posla !!!

U međuvremenu sam iskoristila malo dnevnog svetla da islikam na pola završeni posao i da Vam prezentujem deo onoga što sam uradila. Nešto mi svi govore da sam preračunala i da nam radnja nije tolika, a ja ko velim - da ne zafali i sve se bojim biće malo :)))
Sve u svemu završen je onaj deo za 60 cm zida ispod plafona, idem dalje i naravno - redovno ću Vas obaveštavati do koje sam lekcije stigla. Sad odoh u krpe, prošla je ponoć uveliko ! Laka Vam noć, ljubim Vas puno i čitamo se uskoro !!!

WABI SABI - drugačije poimanje estetike

Svi oni koji prate našu facebook stranu su već upućeni u ovaj način uređenja doma. Neki od njih su se više zainteresovali od ostalih, najviše zbog svoje kreativnosti i ljubavi prema prirodi, životu, opuštanju,... neki su čak godinama preferirali taj stil kao svoj, davajući mu pogrešna imena i bili vrlo iznenađeni da tako nešto postoji još od 15-og veka. Zato smo odlučili da nešto više o svemu tome napišemo i na našem blogu jer će umetničke duše ovo vrlo zainteresovati...

Wabi Sabi je tradicionalno japansko poimanje estetike i jednostavnosti. Filozofija te estetike se bazira na slavljenju nesavršenosti, stanju u kojem nemajući ništa imate sve. Umetnost u kojoj se izražava nesavršenost lepote se pojavila još  u 15-om veku kao neka vrsta bunta prema tada dominatnom kićenom stilu. Dom treba da bude mesto za opuštanje i meditaciju.

WABI je oblik savršene lepote koja se ogleda u prirodnoj nesavršenosti i asimetrijom.
SABI je oblik lepote koja dolazi sa procesom starenja, kaošto je rđa, mahovina, patina na bronzi...
Wabi Sabi nas uči kako da zaboravimo potrebu za savršenstvom i usresredimo sa na lepotu stvari onakvih kakve jesu.

Karakteristika ove estetike je u asimetriji, hrapavosti, jednostavnosti, skromnosti, intimnosti. Nameštaj treba da bude nelakiran i neobojen, a podne podloge od punog drveta. Boje u Wabi Sabi-ju su uglavnom zemljane, sve nijanse zelene, čokoladno smeđe i pepeljasto sive, mada ćete videti i mnogo bele, uglavnom na zidovima i tkaninama.

Kako je ovde suština uspostaviti kontakt sa prirodom, tako je najbolje odlučiti se i za posude od prirodnog materijala poput drveta ili keramike. Za rasvetu je najbolje koristiti sveće, male lampe i sve svesti na neko ambijentalno svetlo, dok na golim podovima treba postaviti prostirke od prirodnih materijala. Prilikom nameštanja svog životnog prostora treba uneti deo sebe i svog stila. Zato krenite u izradu vlastitih slika, okvira ili detalja koji će Vaš dom učiniti toplijim, veselijim i Vašim !!!

Ukoliko smo Vas zainteresovali i želeli bi da s' vremena na vreme dobijete neku od ideja putem slika o ovom načinu uređenju svoga doma, lajkujte našu Facebook stranu, jer svakodnevno pored nekih drugih zanimljivih stvari objavljujemo fotografije Wabi Sabi stila.