...je ovaj put "dolutala" sa Alexandrinog bloga i to nekako u pravo vreme. Stiglo proleće, rascvetalo se cveće i razlistalo neko drveće, sunce se više ne smeje kroz zube, ljudi nabacili osmehe, suše se zimske jakne po terasama i jedina loša stvar je što nam danas ukradoše jedan sat za spavanje, ali....preživećemo !!! E sad, negde u ovo vreme se završava moja zaljubljenost u kuhinju i neodoljiva želja da provodim slobodno i regularno vreme kraj šporeta. Kako da Vam objasnim novonastalu situaciju ? Recimo...ovako... ja mnogo volim da brčkam po kuhinji kada je hladno, duva vetar, pada kiša ili sneg, smrkava se oko četiri popodne, nosim na sebi više garderobe nego što je imam u garderoberu,....ali kada svemu tome dođe kraj, onda mi i dosadno-depresivni deo zida te iste kuhinje stvara nervozu u želudcu. Što je najcrnje, nekako mi pogled redovno završava na njemu. E pa, neće više !
Nisam šarala po zidovima kada sam trebala, pa sam odlučila da to nadoknadim pod stare dane. Uostalom, nikad nije kasno za ostvarivanje želja i ambicija. Pri tom, čini mi se, da je uživanje mnogo veće, iako se nisam baš mnogo odmakla od stila i tehnike jednog sedmogodišnjeg deteta. Mada,....to se sad zove "retro", pa ćemo zaključiti da sam u "fazonu".
A kad sam u tom, nazovi "fazonu", onda da se "bacimo" i na neke obavezne detalje. Tako je jedna stara, izanđala gajbica, nađena kraj kontejnera na pijaci, našla pravo mesto za sebe ispod trešnjinog drveta. Dok u nju ne upadnu crvene, zrele i slatke trešnjice, neka "glumi" poličicu za neke moje preživele ranije objavljene i neobjavljene radove.
Ujedno, ovo je rešenje za "prvu ruku", jer mi se sve čini da nije konačno. Već mi padaju na pamet neke nove zamisli i ideje, pa mi se sve čini da ćemo se mi još "ćerati" na ovu temu i ovom smeru. Ide to tako, jedno za drugim....kada se otopi sneg pa krene bujica, a i medvedi se probude iz zimskog sna...i uvek nekako s proleća .
