CVETNA INSPIRACIJA...

...je ovaj put "dolutala" sa Alexandrinog bloga i to nekako u pravo vreme. Stiglo proleće, rascvetalo se cveće i razlistalo neko drveće, sunce se više ne smeje kroz zube, ljudi nabacili osmehe, suše se zimske jakne po terasama i jedina loša stvar je što nam danas ukradoše jedan sat za spavanje, ali....preživećemo !!! E sad, negde u ovo vreme se završava moja zaljubljenost u kuhinju i neodoljiva želja da provodim slobodno i regularno vreme kraj šporeta. Kako da Vam objasnim novonastalu situaciju ? Recimo...ovako... ja mnogo volim da brčkam po kuhinji kada je hladno, duva vetar, pada kiša ili sneg, smrkava se oko četiri popodne, nosim na sebi više garderobe nego što je imam u garderoberu,....ali kada svemu tome dođe kraj, onda mi i dosadno-depresivni deo zida te iste kuhinje stvara nervozu u želudcu. Što je najcrnje,  nekako mi pogled redovno završava na njemu. E pa, neće više !

Nisam šarala po zidovima kada sam trebala, pa sam odlučila da to nadoknadim  pod stare dane. Uostalom, nikad nije kasno za ostvarivanje želja i ambicija. Pri tom, čini mi se, da je uživanje mnogo veće, iako se nisam baš mnogo odmakla od stila i tehnike jednog sedmogodišnjeg deteta. Mada,....to se sad zove "retro", pa ćemo zaključiti da sam u "fazonu".

A kad sam u tom, nazovi "fazonu", onda da se "bacimo" i na neke obavezne detalje. Tako je jedna stara, izanđala gajbica, nađena kraj kontejnera na pijaci, našla pravo mesto za sebe ispod trešnjinog drveta. Dok u nju ne upadnu crvene, zrele i slatke trešnjice, neka "glumi" poličicu za neke moje preživele ranije objavljene i neobjavljene radove.

Ujedno, ovo je rešenje za "prvu ruku", jer mi se sve čini da nije konačno. Već mi padaju na pamet neke nove zamisli i ideje, pa mi se sve čini da ćemo se mi još "ćerati" na ovu temu i ovom smeru. Ide to tako, jedno za drugim....kada se otopi sneg pa krene bujica, a i medvedi se probude iz zimskog sna...i uvek nekako s proleća .

PITALA ME SAŠKA

Iako je ovaj post "ugledao" svetlost dana pre više od godinu dana, i dalje je vrlo aktuelan. Baš juče, na njemu Saška ostavi sledeći komentar :

Rekoh uskoro ? Pa,.... skorije nije moglo, a nije moglo ni bolje, jer sam ga pravila od onog što mi se našlo pod ruku: hamer, malo samolepljivog tapeta i neka zalutala saten mašnica u plavoj boji . Kutija "srce" se ipak pravi od jačeg kartona, ali princip je isti sve ostalo su nijanse. Pa da krenemo redom Saška ...

Izrežeš dva kartona u obliku srca i tri trake širine 3 cm ( što duže to bolje, jer je u ovom slučaju teško odrediti njihovu tačnu dimenziju). Na dve trake obeležiš liniju u širini od jednog cm i seckaš trougliće do linije. Što je razmak između tih isečaka manji to je srce pravilnijeg oblika. 

Onda to sve saviješ na unutra tačno do one "magične" linije. Uvećala sam ti "malkice" sliku da bolje vidiš. Moje objašnjavanje rečima je često konfuzno. Zato mlataram rukama kada pričam ;))))

E, onda lepiš tu trakicu na srce. Kada se dobro osuši, zalepiš dno i pređeš na drugo. Samo na jednom srcu, sa unutrašnje strane, lepiš onu neobrađenu traku, koja ti je ostala. Ona je jako bitna, jer bez nje kutija ne može da se zatvori. 

Nakon toga lepiš trake od samolepljivog tapeta u širini od 2 cm na svaki deo kutije. Time dobijaš na čvrstini i stabilnosti kutije, a i pokrivaš sitne nedostatke koji su nastali prilikom spajanjem delova. Ostaje ti samo da dodatno ukrasiš kutiju i staviš nešto lepo u nju. 

Pa, draga Saška, nadam se da sam bila brza, ekspeditivna i da si zadovoljna odgovorom. Ovako ga ja pravim, ali sigurno je da postoji još načina. Mislim da će ti neke moje kreativne blogo drugarice vrlo rado pomoći u tome. Ovo je samo jedan od razloga zašto je dobro pratiti blogove. Naučiš svašta !!!

"VINTAGE" KUTIJE

Trenutno sam u nekoj "vintage" fazi i baš mi prija. Kao da sam se na neki način vratila kući, pa sad pokušavam da nadomestim izgubljeno vreme i napunim baterije. Kažu da se ovaj termin odnosi, pre svega, na vino koje je staro i vredno, ali ga najviše ima u modnoj industriji. Čak postoje specijalizovane prodavnice u kojima se prodaju stari i dobro očuvani komadi garderobe koje su nekad nosile vrlo bogate Dame "od stila". Iako su oni i dalje vrlo skupi, opet su jeftiniji od novih novcijatih, tek izašlih na tržište. Primera radi jedna vintage torba kuće Chanel košta recimo 400 evra, a takva ista nova 800. 

Međutim, ja danas ne bih o torbama već o mojim omiljenim kutijicama. Volim da ih pravim, a i nekako su mi stalno potrebne za nešto ili nekog. Uvek sam volela da poklone pakujem u kutije, a ne samo u šareni papir ili kesu. Tako volim i da ih primam. Možda je i to uticaj "vintage"-a, ko zna ?!

Skoro sam dobila jedan pozamašan paket od naše Nataše, koja mi je poslala uzorke tapeta koje je "pokupila" kada je onomad bila u Holandiji. Ne mogu da Vam opišem kako to dobro izgleda. Boje, dezeni, tekstura.....a mogućnost iskorišćavanja prilikom izrade  kutija, čestitki, slika, albuma,.. NEOGRANIČENA !!! Kao i moja sreća kada sam otvorila kovertu.

Oni koji su nekad skupljali salvete sasvim će dobro "videti" sledeću scenu u kojoj jedna sredovečna žena satima preslaže i slaže uzorke, po bojama, teksturi, dezenu i nameni. Neki su mi rekli da sam definitivno prolupala i duboko zašla u klimaks, ali .....debelo se varaju - ja još nisam izašla iz puberteta i baš mi je super !

Naravno da nisam dočekala vikend, već sam odmah prionula na posao, pod izgovorom da se bliži 8.Mart i da će nam kutije biti više nego potrebne. Pa sad....nisam ništa slagala, je li ?! Jedino ne znam kako ću da se odvojim od ove dve kutijice koje su mi baš prirasle za srce. Razmisliću još o tome šta ću i gde ću sa njima...

A onda kako to uvek biva....ostane mi parčence ovoga, onoga i svaki put mi je žao da ga bacim. Do skoro sam stalno "lomila glavu" šta  sa tim i kako da ga iskoristim do maksimuma. Međutim, napravih još par onih minijaturnih kutijica za po jedan mali slatkiš i smirim strasti Sad mi je lakše ;))))

MINI POSUDA ZA BOMBONICE

Ceo vikend konačno....nazovi slobodna i rešena da se malo više igram, a malo manje radim. Što bi u prevodu značilo - da se prvo malo zanimam i opuštam u pravljenju nekih sitnica, pa šta ostane vremena ide pod "krpa, metla, pegla". A, ako zafali....mislim vremena....gladni neće biti, a neka se peglaju sami....četiri mašine su puštene, veš leluja na terasi osunčan i skoro suv, mogli bi već da ga skinu. E tako !!!

Imam neku kesu koju premeštam levo-desno već poduže vreme, a u njoj su sve neke minijature koje mi žao da bacim ili nisu za bacanje. Parčići hamera, vitraža, krpica, celofana i slične drangulije koje su se tokom  vremena nakupile ili sam ih ja namerno odvojila za "trebaće".

Prvo sam se dohvatila onog hamera, koji će, ako nastavim sa tumbanjem, biti toliko izgužvan i sažvakan da neće biti ni za šta. Napravih neke minijaturne kutijice u koje mogu da stanu dva eurodeserta ili jedna minjon kocka. Pitaše me za šta će mi to, a ja ih upita koliko puta im je neko sa one strane pulta postavio sledeće pitanje:
- Imate li nešto neobično, sitno, malo čime bi moje dete počastilo drugare iz razreda za rođendan ?
- Pa, dobro, ali..... imamo lizalice, luše, sitne konditionere....
- Pa imajte i ovo !!! The End!!!

A onda sam prešla na nešto što sam zaista imala želju da napravim, već poduže vreme. Mini posuda za bombonice koja podseća na one prošlovekovne automate za žvake. Imam neke male plastične saksijice za presađivanje cveća, mini teglice, ostalo nešto farbe i samolepljivog tapeta, taman.....ako ništa - bar za jednu. Za ovo se, naravno, nisu bunili, ali ja jesam. Ovo ne ide u radnju i tačka. Možda napravim i neke veće (mnoooogo veće) za "Bombonicu", ali za sada JA  uživam u malim stvarima jedno vreme, a posle će neko drugi ....more...stvarno nije lako sa muškarcima ☺

KAFA ZA DVOJE

Ako nekog zanima - imam ja i lođu ! Mada....to u stvari nije lođa, već protivpožarne stepenice koje su svi pretvorili u nešto sasvim drugo. Uglavnom u skladišta svega i svačega, koja neodoljivo podsećaju na delove kuća i stanova iz Američkog serijala pod nazivom - "Živi zatrpani". Naravno da sve to može da izgleda mnogo urednije, lepše i funkcionalnije, ali...ima vremena....E pa,... nema vremena!!! Zasuci rukave i kreni u akciju ! I tako....ja je malo sredilla i na njoj našla - svašta nešto. Između ostalog i neki stari poslužavnik iz doba neolita i reklamne šolje za kafu. Užas!!! Nije ni čudo što su ovde završili svoju "karijeru".

Baciti ili ne baciti - pitanje je sad ! Ma ne,....ne bacam ništa. Igraćemo se malo. Uz pomoć farbe, salveta, lepka i malo slobodnog vremena sad imam dobar set za jutarnju kafu u dvoje. Romantično ?! Nemojte da Vas čudi -  imam ja te napade romantike s vremena na vreme ... oće me nekad :)))

Sledeća slika nema veze sa celom ovom pričom, ali ima sa jednom malom šestogodišnjakinjom iz gradskog prevoza, na koju sam naletela ovih dana i koja me je prosto oborila s nogu svojim stajlingom. Ne znam kako se zove ni ona, a ni njena mama, koja mi je dozvolila da fotografišem, ali ako ikada ugledaju ovu sliku, još jednom :
HVALA PUNO I .....BAŠ IMAŠ STRAVA PATIKE :))))

RUŽA ( Romantičan poklon voljenom biću)

Ruža je najomiljenija i najčešće uzgajana vrsta cveća. Zauzima posebno mesto i u čitavom svetu je poznata kao simbol  ljubavi, ljubavne strasti i lepote. I ona ima svoju legendu postojanja koja je, ovaj put,  vezana za boginju Veneru. Naime, ruže su izrasle iz zemlje kada je ona prvi put nogom stala na kopno.

Meni je ovaj cvet arhaičan, asocira me na neku romantiku starih vremena, bakin porcelan, bele noćne stočiće sa velikim okruglim ogledalima, stari Beograd, predratne Dame sa belim heklanim rukavicama i čipkanim suncobranima, parfem sa onom okruglom vazdušnom pumpicom, duge ravne haljine u pastelnim bojama sa kraja XIX veka, popodnevni čaj sa sitnim kolačima .... volim njene bukete pogotovo kada ga čine one sitne, male, patuljaste ruže.

Pomenuh možda čaj i sitne kolače?  Pa.....eto, inspiracije.... :))))

Upakovano u lepu kutiju koja je  ukrašena velikom belom saten mašnom i samo jednom ružom ovih 5 mafina  može da bude fantastičan poklon za neku romantičnu dušu . Recept za njih imate ovde , kako da napravite kutiju možete videti ovde, a malo šlaga i gotove šećerne ružice možete naći u svakoj prodavnici zdrave hrane. Ko bi tome odoleo ?!

Jedna  Darija ( moja mlada  i vrlo kreativna drugarica) sigurno ne :))))