понедељак, 26. август 2013.

ONO KAD SAM SEBI PRODRMAŠ KAVEZ...



... i odlučiš da iz njega izađeš, a usput nagovoriš i ostale "ptičice" da ti se pridruže i malo protegnu krila !!!
-Kavez ?!
-Ne, nego šta je, nego kavez ?!
Jeste on ono...malo zlatan, malo siguran, malo komforan, malo našminkan, pun zanimljivih igračaka, ali je...... kavez!
Kad sakupim sve deliće, složim ih k'o puzzle , polepim, uramim i malo se izmaknem, da bolje osmotrim .... samo na to liči. Sve se svelo na kuća-pos'o, pos'o-kuća ( pozdravio me onaj majmunoliki gastrabajter iz "Ameriku"). U zadnjih 25 godina svi su mi drugi bitni i važni, osim one raščupane koja me svako jutro pozdravi u ogledalu sa istim pitanjem : "Alo uspavana, šta ćemo danas za ručak?". Nastavi ona sa pitanjima, potpitanjima i konstatacijama  u fazonu: "Draga, možda sebe smatraš skraćenom, ali količina nepeglanog veša u tvojoj visini lako može da ubije nekog, ako se uruši" i tako mi baš "ulije želju za životom". Posle se pitam što mi zadnji trap preteže i traži mesto za uglavjivanje. Kakva smaračica !!!



Pobegnem joj ja tako ponekad, zamaknem i ukradem nešto malo vremena za sebe, ali ga potrošim na.....e, da ga baš uz Kalemegdan,  ako ja znam na šta. Pa joj, kada me upeca, kao dete punih pelena besno odgovaram na niz logičnih pitanja:
-Gde si bila ?
-Nigde!
-Šta si uradila?
-Ništa !
-Sa kim si bila?
-Ni sa kim !
-Koga i šta si videla?
-Nikog i opet ništa!
 A kada krenem da prepričavam neke dogodovštine iz života, samo su joj one iz prošlog veka zanimljive. Ustvari,....imam li ja uopšte neke iz ovog ili se sve svelo...... E, pa.... neće da može !!!
Vreme je da se malo izađe iz tog kaveza koji, uzgred budi rečeno, bleji oključan od kada sam dobrovoljno  u njega ušla. Da me neko pita zašto mi je toliko trebalo da konačno šutnem ta odavno zarđala vrata i pobegnem, opet bi imala jedan od odgovora  koji počinje sa slovom "N".


Ustvari, shvatih da sam lenja!
-Lenja?
-Aha !  I to iz one najgore vrste lenjivaca. Sve čekam da mi neko zabode vrh đona za pozamašnu pozadinu ne bi li se pokrenula. Znam, vidim, osećam da to nije samo moj problem, ali.....to me ne vadi, a još manje opravdava, jer kada mi je bio problem da uskočim i preuzmem uzde. Nemam ja strah za takve stvari. Što, da neće da me ubije?! Naravno da neće, od toga se ne umire! Izgubiću nešto ?! Pravo pitanje je - šta dobijam, a ne šta gubim ?! I kad sam ja bila kao ostali ?! Nikad !!! Uvek antiprotivna! Pa onda ?! Šta je problem ?! Ma,.... nema problema !!!

18 коментара:

  1. Barbara, nemam riječi... tako se i ja osjećam, sve čekam da sama sebi dosadim...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nemoj dugo da čekaš, jer.....krila znaju da zakržljaju,oslabe i izdaju kada se dugo ne upotrebljavaju ♥

      Избриши
  2. Hvala na prodrmavanju, stavljam prst na čelo...

    ОдговориИзбриши
  3. To što si opisala je vrtenje u krug,začarani,samo naš...ili ipak stvarno kavez i to još otključan.Ironično,koliko je tužno...dobro,nije tužno ali za razmišljanje.Nedavno sam imala proslavu 25 g.mature i to je bila jedna od tema mene i meni dragih starih drugarica...sve ovo što si rekla,baš tako doslovce...Iako je prošlo tri meseca nismo se sastale opet na kafi kako smo se tom prilikom dogovorile..jer,nema se vremena..valjda.
    A mota mi se stalno u glavi i neko blogodruženje uživo, uz kafu...mislim da bi baterije posle toga bile prilično napunjene.Food blogerke imaju svoja redovna okupljanja,i čini mi se da se baš lepo provedu...Verujem da nisam jedina koja o tome razmišlja.
    Ne treba zanemariti to što smo se sve mi,ovakve kakve smo,sa sličnim interesovanjima i razmišljanjima,našle na blogeru....
    Šta to jedete???:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahahhahahaha.... jedemo voćnu salatu od jedno 1.000 000 kalorija po kašičici. Baš je onako "dijetalna", zdrava, sočna i ukusna, a legla nam posle roštilja, pečenog krompira u ljusci, domaće pite i "šopske" k'o budali šamar !!!

      Znam, sve znam.... i ovo je u stvari deo razgovora koje sam prenela sa naše male sedeljke ( koja je, uzgred budi rečeno, trajala od 17-24 časa) i bila bi generalno mišljenje svih nas iz 60 i neke ( koju godinu gore-dole). I nije problem u vremenu, parama, obavezama i sličnim izgovorima. Jednostavno smo se umrtvile kao da je neko isisao svo ludilo, mladost, polet, elan,....zato ja drmama svoj kavez !!! ;)

      Избриши
    2. Ja naravno razmisljam o nekom bloggo druzenju uzivu vec duze vreme :) Krenula sam prvo sa onim online, pa je vreme i uzivo malo da se okupimo. Ideja koju ja imam je malo veca, i zahtevala bi sponzore, kako bi sa svih strana mogle doci. Ili da kupim kucu u kojoj bi mogla sve da vas smestim :)

      Избриши
    3. :)))))) Da,...to bi bilo sjajno !!!

      Избриши
  4. jesi čitala priču o okovanom slonu Bucaya? To, o čemu pričaš je upravo to. I baš se ovih dana bavim razmišljanjem o tome. Mada, znaš, s blogom sam započela da bih s i nešto dokazala. Što je sljedeće?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jesam..... i verovatno da sve to ima neke veze sa našim detinjstvom, iskustvom nametnutim u ranoj dobi našeg života, vaspitanjem, sredinom iz koje smo potekli i "tralala". Uostalom sve, ili skoro sve, može da se poveže ili objasni iskustvom iz perioda kada smo bili deca. Nečeg smo svesni, nečeg ne, jer smo ga potisli u nekom zabitom delu mozga. Pouka priče jeste u tome da treba uvek pokušavati ponovo i to iz sveg srca. Osloboditi se strahova,lanaca, katanaca, kaveza,....

      Šta je sledeće ?! Videću gde će ova pomalo zakržljala krila da me odvedu :)))))

      Избриши
  5. E, draga moja generacijo, nismo još sasvim be zmladosti i ludila, dok ovako razmišljaš, znači, još si Ti. Dobro drmaš i naše kaveze :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nismo i dobro je da je tako.
      Ma ja kad drmam - drmam za sve pare :))))

      Избриши
  6. Svi smo u nekoj vrsti kaveza, samo je finoća zlata različita, ako su zlatni, a ako nisu, e, to je tek propast! Čovek mora najpre sebi da ugodi, da priušti tu malu dozu sebičnosti i onda će svima biti bolje. Hoće, veruj mi, isprobano.

    ОдговориИзбриши
  7. Hvala draga što nas podsećaš da postoje još neka mesta osim onog što se zove kuća i onog drugog, nadasve omraženog, koje se zove posao. Mislim da se svi zapravo osećamo isto kao ti, povremeno se probudimo iz obamrlosti, trznemo krilcima i malko zalepršmo, pa opet na staru granu i oborimo kljunić... Ma šta da ti pričam kad sve znaš... No, ova ptičica se takođe probudila pre par dana i odlučila da se malo vrati u sebe, pogleda iznutra i vidi ima li koga tu... To podrazumeva da ako nekoga nađem izvešću ga u šetnju sa drugaricama, poslaću ga na kafu i kolače, malo u pozorište čim krene sezona i ko zna šta još... :)
    Provodi se za sve pare i uživaj!!
    Ljubac!

    ОдговориИзбриши

Hvala što ste ostavili komentar.