уторак, 19. новембар 2013.

PROBUĐENA SEĆANJA



U poslednje vreme sam zaokupljena poslom i raznoraznim novonastalim obavezama, o kojima ne bih ovom prilikom. O nekim ćete saznati kasnije, jer još uvek o njima ne smem da pričam, a o drugim....ne bih da Vam kvarim dan, dovoljno je što sam ja sva smorena. Elem, neki od Vas znaju da mi je "Bombonica" uglavnom zaokupila svu moguću pažnju, kreativan rad, vreme i sve što uz to ide, ali mi je pobudila i neka lepa sećanja, misli, upoznala sa nekim zanimljivim i dobrim ljudima. Moram da priznam da mi to prija u ovo ludo i ne baš lepo vreme. Znam da će neki reći da je NADA hrana za budale, ali....neka bude i da sam budala, ja bez nade ne mogu da živim.
Pošto su pripreme za doček Nove Godine uveliko u toku, jer ovakva vrsta posla to zahteva, dosta vremena se potroši na neka istraživanja, pretraživanja, opipavanja tržišta i slično. Nisam ni slutila da će me to vratiti u neku daleku prošlost, a još manje sam predpostavljala da će se duh nekih starih dobrih vremena probuditi i zagrejati mi srce. Verovali ili ne, nisam sama i to me sa jedne strane neizmerno raduje. Ova luda, jako teška vremena za sve, polako bude dobro u ljudima i želju da se ponovo vrednuju neke prave vrednosti i ljubavi.


.I tako...htela-ne htela, otputovah ja u 70-te i prvo osetih miris sveže, tek postavljene jelke. Na njoj pregršt svilenih bombona umotanih u svetlucavi crveni papir, puno crveno-bela luša, a tu su i staklene kugle koje reflektuju belu svetlost malih ukrasnih sijalica i šire po sobi magiju u vidu čarobnog svetlećeg praha. U prvi mah sam pomislila da je opet Zvončica uplela svoje prstiće, ali onda svatih da je suviše hladno, da je sneg dosegao do mog pojasa i da su prozori čvrsto zatvoreni. Nije ona. Ispod jelke, nema paketića i nisam baš nešto razočarana. Ove godine sam bila izuzetno dobra pa mi je Deda Mraz već dva puta doneo velike i lepe poklone. Jednom kod tate, jednom kod mame u preduzeću. Samo....mislim da ih ima više. Jer tatin Deda Mraz je baš ...onako...pravi !!! Debeo i sed ! A mamin? Izgleda da mu druga deca nisu ostavila dovoljno keksa i toplog mleka pa je baš....mršav ! U to iza leđa čuh dobro poznat, bakin glas:
- Barbara, vreme je za spavanje. Deda Mraz samo što nije stigao. Brzo u krevet, moram da odškrinem prozor da uđe, a hladno je, razbolećeš se...


Brzinom munje uskočim u krevet. Tamo me u stolici za ljuljanje već odavno čeka deda, koji uporno traži svoje naočare na stočiću za čitanje, kako bi nastavio gde je stao sinoć.
- Deda, naočare su ti na glavi.
- Šta bih ja bez tebe, Koko? Gde smo stali ?
- Ono kada je Petar Pan poveo sve u Nedođiju. E, i požuri samo što nije stigao !!!
- Ko ? Uja ?
-  Ma ne ! Deda Mraz, deda!!!
- Aaaaahaaaa !!!


Ujutro me probudio miris pečenja i domaće supe sa šporeta. Ogladnela sam. Pored mene uja hrče na sav glas. Opet se vratio kasno, pa je pobegao kod mene da mu baba i deda ne bi držali predavanje. Znači...ako me neko pita...opet nisam mogla da spavam sama zbog one Baba Roge u plakaru. Uja mi je već odavno pokazao da tamo nema ništa i da ona ne postoji,ali....psssst to je naša tajna. Ako budem sve odradila kako treba - dobiću i njegovo parče torte. Hmmmm....nije loše ! Izlazim iz sobe i bacam pogled na stočić. Nema keksa ? Bio je !!! Zatrčala sam i skoro saplela ispred jelke. Pokloni koji mi donese kući su uvek najbolji. Možda zato da se druga deca ne bi ljutila. Baš me voli taj Deda Mraz. Auuuuuuu!!! Kolika lutka !!! Pa ona je veća od mene. Kako je lepa...
- Jel ti se sviđa?
- Bako, ovo je najlepši poklon !!!
- Vidi, ima plave oči kao ti ...
- Bako, ja mnogo volim Deda Mraza. Skoro k'o tebe i deku i uju !
- I ja, Koko i ja....


Ovo vreme i ove ljude ne mogu da vratim. Godine lete, vreme prolazi i sve se menja. To je život. Dolazi vreme da ja nekome budem Deda Mrazica, da mu priredim prelepe trenutke za pamćenje i da dugo živim u njegovim uspomenama. Radujem se i radim na tome. Nadam se uspešno !!!  I opet...pokazaće vreme....

18 коментара:

  1. Memory lane..:)
    Divna prica, nostalgicna..natera te da se zamislis..

    ОдговориИзбриши
  2. Ogromne svjetlucave kugle ( Koje se mogu razbiti, sjećam se,hm) i svileni bomboni ( od kojih boli trbuh,vjerujte mi na riječ)....Da,da..I ja pripadam sedamdesetima..Divno..Hvala ti na zaustavljenom vremenu i pogledu u prošlost,Djeda Mrazice:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema na čemu ♥
      A to za šećerne bombone si u pravu. I ja sam probala "zabranjeno voće" :))))))

      Избриши
  3. Eh, detinjstvo, uspomene, dani kad nam je najveća briga bila šta će Deda Mraz da nam donese ove godine. I tada sam bila luda za jelkom, ukrasima, blistavim svetlima... I još uvek sam dete i kao dete se radujem svakoj Novoj godini, kućenju jelke i ukrašavanju doma (to sve svi već videli prošle godine) i danima u kojima imam svo vreme ovog sveta za prodicu, prijatelje, uživanje u toplom, svečano ukrašenom domu. Mmmmm...jedva čekam da počnem sa ukrašavanjem!!! :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kome pričaš :))))) Svake godine počinjem sve ranije i ranije. Ove godine sam čvrsto odlučila da ne preteram. Počinjem 1. Decembra, mada.....ma prvog :)))))

      Избриши
  4. JA krecem negde oko nase slave, 19. :) Ja sam iz 80ih, ali i tada je bilo sve slicno. Kic svetlucave jelke sa bombonicama. Dzakovi paketica kod mame i tate, ali i ispod jelke. Pa onda tv program i podvlacenje sta cemo sve lepo gledati. A ono sto je jako kasno, tata ce snimati, pa cemo nadoknaditi. Jer, i tada se mora spavati. Ko uspe, svaka cast, ali mora se :) Sta god da te muci, nadam se da ce uspeti da prodje, pa da se iskreno posvetis praznicnom duhu...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve dođe i prođe i dobro i loše, pa će i ovo jednog dana....Hvala Aleksandra ♥

      Избриши
  5. naravno, najdraži dio godine!
    moje uspomene iz djetinjstva (dok sam još živjela kod babe i dida): umjetna jelka, staklene kuglice u raznim bojama (jer smo ih puuuno porazbijali), vata na granama jelke glumi snijeg, ja pravim girlandu od kolaža, baba mi daje jabuku u koju mi rodbina i susjedi stavljaju kovanice, čestitavanje po susjedstvu, skupljanje novčića da si kupim pravi kožni rokovnik (dnevnik)... ja i dida smo se svake godine dogovarali da ćemo zajedno dočekati novu godinu uz tv, ali bi ama baš svake godine već oko 10 otišli leći :D

    ОдговориИзбриши
  6. Divan predivan tekst, budi u svakom od nas lepe uspomene.
    Naročito mi se dopada što imaš nadu, pridružujem ti se, neka smo i budale. I ja mikronima mereno primećujem da ima ljudi koji se vraćaju starim vrednostima, mada ima puno i onih koji ih nikada nisu ni napuštalu, uprkos materijalnoj nemaštini, gladi, istančanim kaputima i čizmama koje propuštaju vodu, pa se u njih obuje najlon kesa.
    Pobediće te vrednosti, ljubav i dobro, uvek pobedi, kao na kraju svake bajke, pa ja sada zamišljam da sam u bajci i da čekam da me dobra vila spase, prestara sam za princa :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Neno,...da već rekoh kako je teško vreme došlo. Mnogo je ljudi siromašno ( ne na ivici siromaštva, već baš siromašno). Dubretari uveče kupe poluprazne kontejnere, jer ljudi nemaju šta da bace u njih ili su ih već ispraznili. Svesni da je svaka pobuna besmislena počinju da se okreću sebi, porodici, prijateljima, komšijama,...prave svoj mikrosvet i trude se iz petnih žila da bar tu bude sve dobro. I nadaju se i maštaju....jednako kao ti i ja...

      Избриши
  7. Podsetila si me baš onako kao da smo zajedno proslavljale te davne Nove godine..Još nešto pamtim,a to su novogodišnji programi na Tv-u koji tih godina nije bio sastavi deo svakog dana...Ali svetlucavost,muzika i svečane toalete u novogodišnjoj noći meni su bile baš primamljive..Jelka,naravno okićena bombonama u raznobojnim papirima...vatica na vrhovima grana..bilo je lepo,iako baš jednostavno.Ne sumnjam da ćeš ovu priču možda na neki način i oživeti...opet.Mislim...verujem u tebe :***

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da,...radi se baš o toj nekoj SVEČANOSTI. Posebne haljinice, mašnice, frizura, cipelice...čekaš nešto posebno, nadaš se, maštaš, misliš pozitivno, raduješ se,....
      Ponekad mi se čini da ti imaš više vere u mene nego ja sama ♥

      Избриши
  8. Za svaku Novu godinu, deda mi ej donosio granu bora koju bismo zajedno kitili bombonama, jer drugih ukrasa nije ni bilo. Napolju sneg, veći od mene, na stolu jabuke iz šašine (to je bio način da ih sačuvaju od mrazeva) i ptica u rukama, koju je hvatao na zamke od tikve. Naravno, pomazim je i onda je pustimo.
    Sa njima sam živela do sedme godine, i ono najlepše što pamtim je buđenje sa radija a još nije svanulo uz emisiju KARAVAN.

    ОдговориИзбриши

Hvala što ste ostavili komentar.