понедељак, 24. јун 2013.

GRMELO JE NAD BEOGRADOM



Bajaga i njegovi Instruktori su održali koncert na Kalemegdanu u subotu 22.Juna pred, kažu, 30 000 ljudi. Dan je bio paklen, disalo se na škrge, asfalt se usijao da su štikle propadale kroz njega, a Zvezda je pekla kao da nema sutra. Kad se spustila noć, počela je lagana uvertira koja je najavila pravo nevreme. Kiša je padala kao da nas je neko gađao kofama vode odozgo, a pucalo da se ne pamti takva grmljavina. Ipak, ni bend, ni publika se nisu pomerili s mesta. Tri sata dobre muzike i dva bisa vratile su Beograd u neka dobra stara vremena, a mene podsetilo na vreme odrastanja i stasavanja sa Bajagom. Doduše,....i laganog uplovljavanja u mirnije vode, ali....lagano...

A sve je počelo je kao jedno teško zezanje koje je za čas zaludelo moju generaciju, koja je tog leta punila svojih slatkih 16. Te 1984-e Darkov gramofon se usijao, a LP izlizao, iglu smo dva puta menjali  od silnog silovanja "Pozitivne geografije". Tog leta "Zanimljiva geografija" je bila hit, a ja i dan danas imam muke sa državom na slovo "Ć" :



Nastavilo se već sledeće godine. Pola mojih drugarica, ma šta pola nisam ja to dobro izračunala, je padalo u nesvest pri pomenu imena Bajaga, a njegov dubok, narativan glas je često nadjačan vriskom kreštavih tinejdžerki. Moja Ceca mi je nabila "plavi okovratnik" od silnih priča gde je bio, šta je radio, gde ga je videla, šta je jeo, koga je zagrlio, kako je sladak, kako ima dobar "friz",....još da sam bila obaveštena kada je vršio fiziološke potrebe slika bi bila potpuna. Nisam bila opterećena tom stranom njegovog života, ali sam zato sebe, druge i komšiluk često budila sa :


"Tvoj Laza malo liči na Bajagu ?" - Ovo pitanje mi je vrlo često postavljeno te 1986-te. Možda ! Nisam razmišljala u tom smeru, mada....ko zna. Sličnosti je bilo u mnogo čemu, ali ja sam to pravdala imidžom koji su u to vreme furali svi Zemunci , pa i on.  Mada ....



Te 1988. rodio se moj Miloš, koji je definitivno potvrdio da mu otac liči na danas više puta pomenutog. Bio je jedan od one razmažene dece koje nije izbijalo iz ruku. Ne žalim se, uživala sam u svemu tome do poslednjih granica izdržljivosti, jer sam znala da neće dugo trajati, ali.....ima trenutaka u toku dana kada nije baš najpametnije držati dete u rukama. Tada mi je u pomoć uvek uskakao moj "drug". Neko pametan je snimio studijski mini koncert na Prvom programu RTBa, a ja ga nasnimila na kasetu i kad god mi bila frka....Bajaga zabavlja malog princa. Pesma uz koju nije skidao pogled sa ekrana:



1993. je bila mnogo gadna godina, mada i one koje su usledile nisu biLe ništa bolje :




Iz tog pakla pobegli su mnogi. A mi koji smo bili dovoljno LUDI da ostanemo, jer reč HRABROST u ovom slučaju nije baš adekvatna , pevali smo te 1994-te :




A onda nam je 1997. prekipelo....



Šta se u međuvremenu izdešavalo svi znaju, ne ponovilo se !!! Mnogima se učinilo da biće bolje, ali oni koji su odrastali uz Bajagu postaviljali su te 2001. isto pitanje sebi kao i on:


Ostali smo, a da nas neko pametan pita ZAŠTO, teško bi mu iko dao prihvatljiv razlog, sem onog standardnog : " Ma, ko zna zašto je to dobro!"
I tako .... uz novu krilaticu "Ćuti, kenjaj i brzine menjaj" bacili smo se 2005-e na bademe i so :


Od tada pa do 2012-e u mom životu se izdešavalo mnogo toga. I lepo i ružno, i važno i manje važno, i bitno i manje bitno, i smešno i tužno,...ali sve u svemu TU SAM !!!  Za koji dan doguraću i do 45-e !!! Mnogo ?! Ma jok! Taman!!! Uostalom za njega sam još uvek piletina, jer Momčilo je u februaru napunio 53 !!! Proveo me je kroz život dobrih, skoro 30 godina. Nadam se još toliko . Drž' se majstore - idemo još jedan krug, a iza nas neka ostanu DALJINA, DIM I PRAŠINA !!!



18 коментара:

  1. Ti baš znaš da napišeš i pogodiš tamo gde treba :D
    Ja nisam baaaaš toliko emotivno vezana za Bajagu, ali nije da nisam imala nekih zanimljivih događaja kojih sam se upravo podsetila ;)
    Jesam li ti rekla koliko volim da čitam tvoje blogove?
    Samo da znaš...i kada ne komentarišem, čitam :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znam, draga, znam....osećam ja to. <3
      Komentari su mi vrlo dragi i obradujem se bukvalno svakom. Uostalom, to se i vidi, jer odgovaram bukvalno na svaki. Mnogi se ne oglašavaju, ali mi spuste vilicu do patosa kada mi pomenu neku sliku, tekst ili stvarčicu koju su ovde videli ili pročitali, onako...usput...na radnom mestu ili u komšiluku.:))))
      Ali volem....mnogo volem kada Vas ugostim ovde.
      Ljubim te punooooo :* :* :* I tebe volem !!!

      Избриши
  2. evo još jedne koja je odrasla uz bajagu :)
    bože što je on bio sladak!


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :)))))) Podseti me na moju Cecu i njenu svaku drugu rečenicu :))))
      Doduše,.... pa, jeste bio sladak, ali mi smo bili slađi ! ;)))

      Избриши
  3. Ja sam Bajagina generacija.I kad je imao koncert bila sam na svadbi na Adi Ciganliji-na Jezeru.Stede na struji,zezaju goste,tolika je bila vrucina u restoranu da cu zapamtiti taj dan.A ste reci,rasla sam i matorim pored Bajage,koji bas gadja u metu.Ako nisam ja otisla,otisao mi je sin.Ali zbog odlaska niko nije srecan,ni on,ni mi.Samo ima malo vise para ali mu nedostaje sve ostalo.Srbija mi lici na ona planinska sela,vuko.....e,gde su svi otisli ,samo po neki pustinjak prezivljava bez ikakvih izgleda da ima delic civilizacijskih tekovina.Ako se brzo nesto ne promeni...Zato ja bezim u kreativnost i srecu trazim u malim stvarima i druzim se samo sa pozitivnim ljudima.Bog je hteo da se rodim u ovoj zemlji i na ovom mestu.Zasto?On zna:)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da....On zna...ali jedan deo odgovora imaju i oni koji su otišli. Ne znaš da li je prokletstvo ili sreća, da li je crno ili belo, da li je dan ili noć, da li da se zahvališ ili da pljuneš,...ali nije problem samo u Srbiji. Ceo BALKAN ima istu priču. Stvar je mentaliteta i nas samih.
      Može da kaže ko šta hoće, ali narod sa ovih prostora je više nego inteligentan, kreativan, snalažljiv, promoćuran,....a kad sve to sastaviš na gomilu možeš samo da konstatuješ da je tanka linija između GENIJA i LUDAKA !:)))

      Избриши
  4. Divan post. Šteta što su između ovih lijepih godina i takve, za koje bi bilo bolje, da jih nema. Ponekad mi se čini, ko, da te poznajem, ko, da smo bile dobre prijateljice. I vreme, koje sam proživjela u Srbiji, plate, koje su skoro izgorele na gramofonu..ista muzika, isti snovi...e pa uvijek me vratiš negde u prošlost. :))

    ОдговориИзбриши
  5. Devojčice u telu žena koje su odbile da porastu ! :))))
    Sve smo takve. Zato se razumemo, podržavamo i uživamo u nekom svom svetu daleko od stvari koje razdvajaju ljude :))) Možda nismo bile prijateljice, ali sada sigurno - jesmo :)))

    ОдговориИзбриши
  6. Da, da... Sve je bilo tako... I mada se mnogo toga promenilo, ipak je nekako sve isto, čak i mi. Velike, večite devojčice koje odbijaju da svet vide bilo kako drugačije osim očima iskrenog, neiskvarenog deteta koje veruju da u životu, kao i u bajkama dobro uvek pobeđuje. Zato smo volele ( i još uvek volimo) dobre momke, zato svoju decu vaspitavamo da budu ljudi a ne zveri, zato cenimo prošlost, živimo u sadašnjosti i uvek se nadamo boljoj budućnosti. A što se Bajage tiče...eh, znam kakva je pomala vladala za njim. Kad se sada setim nas devojčica iz tog perioda, a ne mogu da se ne nasmejem... :)))

    ОдговориИзбриши
  7. Hvala sto si nas podsjetila na dane mladosti ,divne dane
    Zao mi je sto nisam mogla biti tu na koncertu ...zavidim ti bas,bas
    Hvala ti od srca ,nostalgija trese

    ОдговориИзбриши
  8. Najviše sam slušala "Sa druge strane jastuka" i kasetu premotavala po 15-ak puta..
    Eh....ne uzdišem za Bajagom,konkretno..nego za tim blesavim bezbrižnim danima..Hvala,Barbara,na ovom postu..;)
    I ćerka me je zvala sa koncerta da mi malo prenese atmosferu,sreća moja:))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Stvarno !? Sjajno !!!
      E, onda je ona dobro, ali stvarno dobro, osetila dašak našeg vremena :))))

      Избриши
  9. ja sam isto imala bajagine kazete, pisala mu pisma na njegov fan klub, ali nikad nisam bila na njegovom koncertu. kada narastem ću svakako otići ;)

    ОдговориИзбриши
  10. Da, da padalo se u nesvest malo od ovoga, malo od onoga, ali što kažeš tu smo i to je važno. Godine odavno ne brojim, ne mislim na njih, nego na ono kako se osećam. A, iskreno, ponosna sam na svoje godine i sebe, kako god to drugima izgledalo. Šta? Tek 45? Nije to ništa, sad je pravo vreme za uživanje!

    ОдговориИзбриши

Hvala što ste ostavili komentar.