POLOMLJENA GITARA I SAT VIŠKA

Negde početkom leta, Miloš je uspeo da polomi svoju prvu gitaru na kojoj je savladao prve akorde i "skinuo" prve "stvari". Kako je uspeo ?! Ne znam ! Spavala sam kao top, kada se cela ta halabuka desila u po noći. Samo znam da mi je ujutro, sav smoren, saopštio da ju je nekako dokačio u snu i da se polomio vrat gitare. Popravka - nije moguća !!!
- Pa dobro, imaš onu novu !
- Da, ali mi je ova lakša za vežbanje.
- Aman dete, navići ćeš se već, a ovu daj meni.
- Šta će ti ?
- Smisliću već !!!

I tako...prođe leto, i ja smišljala, smišljala,...i naravno da ništa nisam pametno smislila. Imala sam hiljadu i jednu ideju, ali mi ni jedna nije "legla". Mada, da budem iskrena, nešto mi se nije dalo. A onda me mali Sale, kad smo se ono spremali da napravimo jastučnice za njegove ukrasne jastuke, upita:
- Je li, Barbara, jesi li smislila šta ćeš sa onom Miloševom gitarom?!
- Pravo da ti kažem,....nešto sam razmišljala da od nje napravim zidni sat, ali mi treba mehanizam.
- Imam ja neke satove, koji mi ne trebaju, pa ću da ti donesem jedan. Ako nešto zezneš, nije problem, imam ih još.
- Odlično !!!

Predstava može da počne! Pa, da krenemo redom. Vrat sam joj zalepila još letos, uz pomoć "drvofiksa",  ostalo mi je još samo farbanje i dorada. Odlučih se za belu boju, pa sam i gitaru i sat obojila u istu - mat belu. Kroz one rupice, što prolaze žice, provučem spajalice i dobijem zakačaljke za ključeve. To mi je Cale naknadno "otvorila oči".

I dobro je ispala !!! Milošu je baš cool, a to mi je nekako i najvažnije. Iako je odavno ne spominje, vidim da mu je drago što je opet tu i ima neku funkciju. Vežemo se mi tako za neke stvari....