PROBUĐENA SEĆANJA

U poslednje vreme sam zaokupljena poslom i raznoraznim novonastalim obavezama, o kojima ne bih ovom prilikom. O nekim ćete saznati kasnije, jer još uvek o njima ne smem da pričam, a o drugim....ne bih da Vam kvarim dan, dovoljno je što sam ja sva smorena. Elem, neki od Vas znaju da mi je "Bombonica" uglavnom zaokupila svu moguću pažnju, kreativan rad, vreme i sve što uz to ide, ali mi je pobudila i neka lepa sećanja, misli, upoznala sa nekim zanimljivim i dobrim ljudima. Moram da priznam da mi to prija u ovo ludo i ne baš lepo vreme. Znam da će neki reći da je NADA hrana za budale, ali....neka bude i da sam budala, ja bez nade ne mogu da živim.

Pošto su pripreme za doček Nove Godine uveliko u toku, jer ovakva vrsta posla to zahteva, dosta vremena se potroši na neka istraživanja, pretraživanja, opipavanja tržišta i slično. Nisam ni slutila da će me to vratiti u neku daleku prošlost, a još manje sam predpostavljala da će se duh nekih starih dobrih vremena probuditi i zagrejati mi srce. Verovali ili ne, nisam sama i to me sa jedne strane neizmerno raduje. Ova luda, jako teška vremena za sve, polako bude dobro u ljudima i želju da se ponovo vrednuju neke prave vrednosti i ljubavi.

.I tako...htela-ne htela, otputovah ja u 70-te i prvo osetih miris sveže, tek postavljene jelke. Na njoj pregršt svilenih bombona umotanih u svetlucavi crveni papir, puno crveno-bela luša, a tu su i staklene kugle koje reflektuju belu svetlost malih ukrasnih sijalica i šire po sobi magiju u vidu čarobnog svetlećeg praha. U prvi mah sam pomislila da je opet Zvončica uplela svoje prstiće, ali onda svatih da je suviše hladno, da je sneg dosegao do mog pojasa i da su prozori čvrsto zatvoreni. Nije ona. Ispod jelke, nema paketića i nisam baš nešto razočarana. Ove godine sam bila izuzetno dobra pa mi je Deda Mraz već dva puta doneo velike i lepe poklone. Jednom kod tate, jednom kod mame u preduzeću. Samo....mislim da ih ima više. Jer tatin Deda Mraz je baš ...onako...pravi !!! Debeo i sed ! A mamin? Izgleda da mu druga deca nisu ostavila dovoljno keksa i toplog mleka pa je baš....mršav ! U to iza leđa čuh dobro poznat, bakin glas:
- Barbara, vreme je za spavanje. Deda Mraz samo što nije stigao. Brzo u krevet, moram da odškrinem prozor da uđe, a hladno je, razbolećeš se...

Brzinom munje uskočim u krevet. Tamo me u stolici za ljuljanje već odavno čeka deda, koji uporno traži svoje naočare na stočiću za čitanje, kako bi nastavio gde je stao sinoć.
- Deda, naočare su ti na glavi.
- Šta bih ja bez tebe, Koko? Gde smo stali ?
- Ono kada je Petar Pan poveo sve u Nedođiju. E, i požuri samo što nije stigao !!!
- Ko ? Uja ?
-  Ma ne ! Deda Mraz, deda!!!
- Aaaaahaaaa !!!

Ujutro me probudio miris pečenja i domaće supe sa šporeta. Ogladnela sam. Pored mene uja hrče na sav glas. Opet se vratio kasno, pa je pobegao kod mene da mu baba i deda ne bi držali predavanje. Znači...ako me neko pita...opet nisam mogla da spavam sama zbog one Baba Roge u plakaru. Uja mi je već odavno pokazao da tamo nema ništa i da ona ne postoji,ali....psssst to je naša tajna. Ako budem sve odradila kako treba - dobiću i njegovo parče torte. Hmmmm....nije loše ! Izlazim iz sobe i bacam pogled na stočić. Nema keksa ? Bio je !!! Zatrčala sam i skoro saplela ispred jelke. Pokloni koji mi donese kući su uvek najbolji. Možda zato da se druga deca ne bi ljutila. Baš me voli taj Deda Mraz. Auuuuuuu!!! Kolika lutka !!! Pa ona je veća od mene. Kako je lepa...
- Jel ti se sviđa?
- Bako, ovo je najlepši poklon !!!
- Vidi, ima plave oči kao ti ...
- Bako, ja mnogo volim Deda Mraza. Skoro k'o tebe i deku i uju !
- I ja, Koko i ja....

Ovo vreme i ove ljude ne mogu da vratim. Godine lete, vreme prolazi i sve se menja. To je život. Dolazi vreme da ja nekome budem Deda Mrazica, da mu priredim prelepe trenutke za pamćenje i da dugo živim u njegovim uspomenama. Radujem se i radim na tome. Nadam se uspešno !!!  I opet...pokazaće vreme....