PROĐE GODINA

Kad pogledam letimično - prolete, ali kada pogledam iza sebe i shvatim šta se sve izdešavalo, ne mogu a da ne upitam:

- Jeste li Vi 100% sigurni da godina traje 365 dana ili neki dan više?

Već ste hiljadu puta pročitali ono :

"  Mojih 40+...je blog otvoren 25. Oktobra 2012. godine koje su započele dve, a ostala jedna. Na njemu ćete pronaći svašta nešto korisno, manje korisno i nešto što uopšte nije od koristi ali će Vas zato sigurno zabaviti. Dobro došli u MOJIH 40+.. Žurka počinje !!!"

Da,... na početku smo bile nas dve i imale smo nameru da ovaj blog izgleda potpuno drugačije nego što danas izgleda, ali  se ubrzo mnogo toga promenilo. Ne, nismo se posvađale, jer je to faktički nemoguće, kao što je mnogima nemoguć spoj nas dve - totalno različite i dijametralno suprotne. Ružica je ostala moja najveća podrška, savetnik i veliki drug, ali njena interesovanja za ovaj blog nisu vezana za pisanje, odgovaranje na komentare i istraživanje drugih blogova. Naša interesovanja, način i stil života su drugačiji, ali u mnogo toga se nalazimo i uživamo podjednako u našim sličnostima,kao i u našim razlikama.

Kada sam ostala sama, blog je počeo da ima potpuno drugu dimenziju. U početku sam se mnogo igrala i uživala u tome. Vratila sam se uvreme kada sam postojala samo ja i nisam imala nikakve druge obaveze i zadatke osim onih strogo vezanih za moje biće. Počela sam mnogo više da pratim druge i upoznajem jedan potpuno nov, sasvim drugačiji svet od mog. I dopalo mi se - jako !!! Počeli su da prate i mene. Primila sam dosta elektronskih pisama od uglavnom mladih ljudi koji su tražili neki savet, ideju ili već neku pomoć vezanu za neki poklon, ljubimca ili čak takmičenje iz kreativnosti. Kad smo kod toga...šta li je napravio Stefan i da li je dobio tu prvu nagradu koju je toliko žarko želeo krajem septembra ?

U međuvremenu, nastali su i neki drugi, pomalo lični postovi, kojima na prvu loptu ovde nije mesto, ali....to sam ja narode !!! Upijam kao sunđer, vidim i šta ne treba da vidim, čujem i šta ne treba da čujem, a imam jaku potrebu da ono što mislim glasno izgovorim ili bar napišem, a sa druge strane...nisam ja kreativac iz obaveze, već hobija. To je samo jedan mali deo mog života i življenja u kome zaista uživam, ali....ne i jedini.

Ono što mi je najvrednije za sve ovo vreme blogovanja jesu moja blogo prijateljstva. Verovali ili ne, mnogo mi znače, čak možda više nego što mislite. Da sad ne raspredam priču kako i zašto, jer bi ovo izgledalo kao roman u tri toma, oni koji imaju isti osećaj u stomaku, znaju o čemu govorim i vrlo lako i brzo će se prepoznati. Reći ću samo da sam bogatija za bezbroj iskustava, mišljenja i ideja, da sam proširila vidike, otkrila nova mesta, ljude, običaje, muziku, filmove, klopu,..da sam se sa nekima slatko nasmejala, a sa nekima dobro isplakala i da mi je ovo definitivno TREBALO !!! 

Ipak,...nekima sam promenila život iz korena, pokrenula ih i istumbala naglavačke, iako mi to stvarno nije bila namera. Bude ti drago kada dobiješ takvo pismo ili čak dva, ali.....to donosi i jednu dozu odgovornosti. Živa nisam dok mi ne jave da li je sve OK i kako napreduju. Verujte mi da imam veću želju da uspeju oni nego moja "Bombonica". Još jednom želim im puno uspeha, sreće i snage da istraju u svemu tome !!!

To bi bilo to narode!!! A sad u novu blogovsku godinu....pa,... videćemo šta nam donosi dan, a šta nam donosi noć i kakva će biti sledeća. Ova je bila ODLIČNA !!! I naravno, kakva bi to žurka bila bez dobre svirke. Kažu da ljude najbolje upoznate preko muzike koju slušaju....da li ?! ☺