NE VOLIM....

....AVGUST !!! Ni tamo,  ni vamo, ni ovde, ni tamo, ni kraj, ni početak, ni radost, ni tuga, ni prazno, ni puno, ni želja, ni volja, ni da počnem,  ni da završim, ni da se nasmejem,  ni da se namrštim, ni da zaspem, ni da se probudim,  ni da ostanem, ni da pobegnem, ni da ćutim, ni da vrištim, već samo tako.... da bitišem, čekam da prođe i da ga ne gledam više....ma,... 

NE VOLIM TAJ GLUPI AVGUST !

Vreo asfalt Seljograda oterao je većinu  svojih Seljograđana u neke , kažu lepše, delove planete. Ulice, sablasno puste, polako se čiste i ovaj grad lagano opravdava svoje ime. Samo,.....da bi ostale takve bilo bi jako dobro kada bi, ti što su otišli, ostavili svo svoje đubre pre nego što se vrate tamo negde, pa neka se drugi bakću s njim. Neka tamo iseku i nokte na svih dvadeset prstiju, obriju se, izdepilaraju, ošišaju, operu, zaperu, isperu,.... Ali to je već odavno provalio neko mnogo sarkastičniji od mene. Prave mu omaž na svakom koraku, citiraju njegove misli, kupe lajkove na konto njegovih aforizama, čak otvaraju facebook strane sa njegovim imenom koje imaju po više desetine hiljada "lajkača", ali....samo na tome ostaje jer se niko ne trudi da nešto od toga sprovede u praksi. Ja bih samo dodala da usput  ostave i bar jedan deo svoje loše energije, kako bi umanjili  zračenje i dopustili ozračenim da se malo oporave, jer kad po povratku počnu sa žalopojkama od " o, kako je kratko trajalo", pa do " o, kako para nema", neće mi trebati uopšte da stavim prst u usta, a teško da će me neko zadržati da ga stavim na njih.

Možda je za sve kriv i ovaj specifičan miris Avgusta koji se širi kao oktobarska magla pokraj Save i Dunava. Ne znam ko ga je ubedio da mu dobro stoji. Možda ovi manijaci iz gradske čistoće pa su proglasili kolektivni godišnji odmor u vreme trulog mesa, lubenica i ostale papazjanije koja se u tonama trpa u kontejnere, pa nema nikog ko bi mogao da ih malo zaplahne. Zarđalo to od godina rabljenja, pa se skoncentrisan "parfem" prosipa kroz rupe i rupice i natapa usijan asfalt. A i njega niko ne umiva, mada niko nije proglasio nestašicu vode. Da li je moguće da samo meni smeta ova "skupocena materija" koja se, u ovom slučaju, ne drži u malim bočicama i izaziva vrlo jedinstven osećaj mučnine?!

Kad smo već kod mučnine, da pomenem i moj mučeni želudac koji mi već nedeljama baguje i nikako da se odluči šta hoće da unesem u njega pa da me konačno pusti na miru. Šta god da strpam u njega, njemu se ne dopada. Da li sam ga razmazila ili mi prosipa neku foru kao uvređenog i povređenog zarad silnog zapostavljanja u poslednje vreme ?! Alo, matori, nisi jedini na toj  listi, ima i njih i nas još. Smiri strasti inače ću da te bacim na čaj i tost. Vidiš li ti rođače, da mi lice vapi za šminkom, telo za jednom dobrom masažom, nokti za turpijom, a kosa me već sedam dana moli da je ofarbam ili bar isfeniram. Ako si dovoljno inteligentan shvatićeš zašto u vreme suknji i haljinica ja ne skidam lanene pantalone i ne izbijam iz starki. A i njih bi mogla malo da prebrišem. Grickaj taj čips i smiri strasti.

Za to vreme da ja malo išamaram mozak koji je očigledno na nekim teškim drogama. Radi kao da ga je neko priključio na dovod struju visoke voltaže, ali .....samo na ler. Nikako da pomeri mašinu koja bi nešto i da ostvari od onog što je on zamislio. Zadnji trap, iako je za dobrih 5-6 kila lakši od prošlog meseca, samo traži krevet ili stolicu. Kanda se nešto pokvarilo, pa zemljina teže vuče više nego inače, a nas o tome niko nije obavestio. Uzimajući u obzir i neke druge delove tela sa prednje strane - ništa nije isključeno. Šta sve "ovi"  kriju od nas, može svašta da bude, a kad jednog dana odluče da nas obaveste.....kome će to biti bitno !? Neko će reći da mu je dosta teorija zavere. Ma i meni je, ali izgleda da je u nedostatku ljudskosti to postala glavna zanimacija za dokone manijake i nikako da ih prođe. Eto,....i komp se urotio protiv mene pa mi usred misli sam otvara i zatvara neke prozore, menja font, daje nepotrebna obaveštenja, gasi, pali,....Alo, manijače i ovako mi je koncentracija pobegla u Honduras, pusti me da završim.

A šta da završim, kada nisam ni počela. Samo udaram k'o besna po ovoj tastaturi da skratim vreme do Septembra, jer kao što rekoh NE VOLIM AVGUST !!!